Suva koža nije samo estetski problem. Ona može da izazove neprijatan osećaj zatezanja, svrab, crvenilo, pa čak i pucanje kože. Sve je češća zbog kombinacije faktora modernog života – stresa, boravka u klimatizovanim prostorijama, upotrebe agresivnih kozmetičkih proizvoda i spoljašnjih uslova. Ako se zanemari, može da dovede do hronične iritacije, pa i razvoja kožnih oboljenja poput atopijskog dermatitisa ili psorijaze.

Najčešći uzroci suve kože

Postoji više razloga zašto koža gubi vlagu i elastičnost. Najčešći su:

• Spoljašnji faktori – hladno vreme, vetar, grejanje i klima uređaji izvlače vlagu iz kože.
• Neodgovarajući proizvodi – sapuni i gelovi sa sulfatima, alkoholom ili parfemima dodatno isušuju kožu.
• Navike – preduge i vruće kupke, nedovoljno unosa tečnosti, loša ishrana.
• Hormonske promene – tokom puberteta, trudnoće i menopauze koža menja teksturu i često postaje suvlja.
• Zdravstvena stanja – dijabetes, bolesti štitne žlezde i starosne promene mogu doprineti suvoj koži.

Kako prepoznati da je koža dehidrirana?

Simptomi su:

• osećaj zatezanja i hrapavosti,
• ljuskanje i ispucali delovi, naročito na rukama i nogama,
• crvenilo i iritacija,
• svrbež,
• pojava finih linija koje izgledaju kao bore.

Ako je koža upaljena, bolna ili se promene šire – to je znak da je vreme za dermatološku pomoć.

Kućni tretmani za suvu kožu

Dobra vest je da mnogo toga možete uraditi sami:

• Hidratacija iznutra – pijte dovoljno vode, a u ishranu ubacite namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama (losos, orasi, laneno seme).
• Ovlaživači vazduha – u prostorijama sa grejanjem ili klimom ovlaživač pomaže da vazduh zadrži vlagu.
• Blagi proizvodi – koristite sindete ili gelove bez sulfata, kao i kreme bez alkohola i parfema.
• Ulje posle tuširanja – na vlažnu kožu nanesite bademovo, kokosovo ili arganovo ulje.
• Piling jednom nedeljno – blagi enzimatski ili mehanički piling uklanja mrtve ćelije i omogućava bolju apsorpciju kreme.

Najbolji sastojci u kremama za suvu kožu

Dermatolozi savetuju preparate sa sledećim aktivnim supstancama:

• Hijaluronska kiselina – vezuje vodu i hidrira dublje slojeve kože.
• Ceramidi – obnavljaju zaštitnu barijeru kože.
• Urea – odlična za vrlo suhu i ispucalu kožu, posebno na laktovima i petama.
• Glicerin – privlači vlagu iz okoline u površinske slojeve kože.
• Shea buter – hrani i umiruje kožu, bogat je vitaminima A i E.

Bitno je birati kreme koje su dermatološki testirane i namenjene suvoj ili atopičnoj koži.

Šta izbegavati?

• Vruće tuširanje i duge kupke.
• Preteranu upotrebu pilinga i sapuna.
• Proizvode sa alkoholom, mirisima i bojama.
• Solarijume i prekomerno sunčanje bez zaštite.

Kada posetiti dermatologa?

Ako koža postane toliko suva da puca, krvari, ako se pojavljuju crvene fleke ili jak svrab, samostalna nega više nije dovoljna. Dermatolog može da prepiše medicinske kreme sa kortikosteroidima, imunomodulatorima ili da predloži fototerapiju.

Zaključak

Suva koža je stanje koje se može kontrolisati pravilnom negom i promenom navika. Ključ je u kombinaciji hidratacije iznutra i spolja, upotrebi blagih proizvoda i redovnoj zaštiti od spoljašnjih faktora. Ako i pored svega simptomi ne prolaze – obavezno potražite savet stručnjaka.