Tokom prvih godina menopauze koža može izgubiti čak trećinu kolagenih vlakana, postati suvlja, osetljivija i sklonija iritacijama. Mnoge žene tada posežu za sve većim brojem preparata i aktivnih sastojaka, verujući da će intenzivnija nega doneti bolje rezultate. Međutim, upravo u ovom životnom periodu koži je često potrebna jednostavnija i pažljivije prilagođena rutina.

O promenama koje hormoni donose koži, najčešćim greškama u nezi i načinima da sačuvamo zdravu i otpornu kožnu barijeru .razgovarali smo sa dr Martom Terzić, specijalistom dermatovenerologije i učesnicom prve Regionalne konferencije “Otvoreno o… Menopauzi” održanoj u Sremskoj Kamenici.

Kako hormonske promene tokom (peri)menopauze najčešće utiču na kožu i koje promene žene prvo primećuju u praksi?

Tokom perimenopauze i menopauze dolazi do postepenog pada estrogena, hormona koji ima značajnu ulogu u održavanju hidratacije, elastičnosti i debljine kože. U prvih 3-5 godina nakon ulaska u menopauzu naša koža gubi čak trećinu kolagenih vlakana, a kao posledica toga, koža postaje tanja, suvlja i osetljivija.

U praksi žene najčešće prvo primećuju:

• pojačanu suvoću i zatezanje kože,
• gubitak sjaja i punoće,
• izraženije fine linije i bore,
• opuštanje kože,
• sporiji oporavak kože nakon iritacija,
• povećanu osetljivost na kozmetičke proizvode koje su ranije dobro podnosile.

Kod nekih žena mogu se javiti i akne ili pojačana maljavost usled promene odnosa estrogena i androgena.

Koji su najčešći mitovi kada je reč o hormonskom zdravlju i nezi kože, posebno u vezi sa preteranom i agresivnom upotrebom aktivnih sastojaka?

Jedan od najčešćih mitova jeste da će veća količina i broj aktivnih sastojaka dati brže i bolje rezultate. U stvarnosti, preterana upotreba retinoida, kiselina i eksfolijanata često dovodi do narušavanja kožne barijere, crvenila, peckanja i dehidratacije.

Često se razvija rozacea, a masna koža sklona aknama postaje suva, pa rutina koja je ranije prijala mora da se prilagodi novom stanju kože.

Drugi mit je da su svi problemi kože u menopauzi isključivo hormonski. Hormoni jesu važni, ali na stanje kože značajno utiču i genetika, UV zračenje, stres, san, ishrana i opšte zdravstveno stanje.

Takođe, mnogi veruju da je „osećaj peckanja“ dokaz da proizvod deluje. To nije tačno – efikasna nega ne mora da izaziva nelagodnost.

Koliko je, po Vašem mišljenju, nega kože povezana sa opštim hormonskim statusom, ali i svakodnevnim životnim navikama poput stresa, sna i ishrane?

Koža je svojevrsno ogledalo unutrašnjeg zdravlja. Hormonski status značajno utiče na njenu strukturu i funkciju, ali svakodnevne navike mogu pojačati ili ublažiti te promene.

UV zračenje je najznačajniji spoljašnji faktor koji negativno utiče na kožu, tako da je SPF faktor u današnje vreme neizbežan.

Hronični stres povećava nivo kortizola, što može doprineti upalnim procesima i usporiti regeneraciju kože. Nedostatak sna negativno utiče na obnovu ćelija i može ubrzati pojavu znakova starenja. Ishrana bogata antioksidansima, proteinima i zdravim mastima podržava sintezu kolagena i zdravlje kožne barijere, dok ishrana bogata šećerima pocesom glikacije izaziva inflamaciju tkiva i dovodi do ubrzanog starenja.

Zbog toga najbolji rezultati dolaze kada se pravilna nega kože kombinuje sa zdravim životnim stilom.

Koje su najčešće greške u rutini nege tokom (peri)menopauze koje mogu narušiti kožnu barijeru i dovesti do osetljivosti i iritacija?

Najčešće greške koje viđam u ordinaciji su:

• neredovna primena zaštite od UV zračenja,
• prečesto korišćenje pilinga i kiselina,
• upotreba retinola u sunčanom periodu godine,
• istovremeno uvođenje previše aktivnih sastojaka,
• agresivno čišćenje kože i upotreba proizvoda sa visokim sadržajem alkohola,
  zanemarivanje hidratacije i obnove kožne barijere.

Koža u ovom periodu života postaje osetljivija i često zahteva nežniji pristup nego ranije.

Kako pravilno pristupiti uvođenju aktivnih sastojaka poput retinoida i kiselina u ovom životnom periodu i gde žene najčešće greše?

Pravilo je: polako, postepeno i uz praćenje reakcije kože.

Retinoide je najbolje uvoditi 2–3 puta nedeljno, uz adekvatnu hidrataciju i obnavljanje kožne barijere. Izbegavati ih u letnjem periodu. Kiseline takođe treba koristiti umereno i prilagoditi ih tipu i stanju kože.

Najčešće greške su:

• svakodnevna upotreba od samog početka,
• kombinovanje više jakih aktivnih sastojaka u istoj rutini,
• zanemarivanje hidratantnih preparata,
• očekivanje brzih rezultata.

Kod kože u perimenopauzi često je važnija doslednost nego intenzitet tretmana.

Šta biste savetovali ženama koje prolaze kroz (peri)menopauzu kada je u pitanju izgradnja jednostavne, ali efikasne rutine nege koja čuva kožnu barijeru i dugoročno zdravlje kože?

Moj savet je da se u kućnoj nezi fokusiraju na osnovnu negu.

Ujutru:

• blag preparat za čišćenje,
• antioksidativni serum sa vitaminom C,
• hidratantni serum ili krema sa sastojcima poput hijaluronske kiseline, glicerina ili niacinamida,
• krema koja jača kožnu barijeru (ceramidi, skvalan, masne kiseline),
  SPF 50 svakog dana.

Uveče:

• nežno čišćenje,
• retinoid nekoliko puta nedeljno, ukoliko ga koža dobro podnosi (u zimskim mesecima),
• hranljiva hidratantna krema.

Najvažnije je razumeti da cilj ne treba da bude agresivna borba protiv starenja, već očuvanje zdrave, funkcionalne i otporne kože. Kada je kožna barijera očuvana, koža izgleda lepše, podnosi aktivne sastojke bolje i sporije pokazuje znake starenja.

Foto: Bokic Bojan

Dr Terzić | Estetska i anti-age medicina
Dermatologija za celu porodicu
Kosovska 51, Beograd
+381 62 841 29 09