Razgovor sa ženom u perimenopauzi često počne o umoru, nesanici, promenama raspoloženja ili valunzima.
A onda, kada razgovor podmakne, stidljivo doda:
„Znate, doktorka… ja nikad ne nosim pantalone. Uvek moram da imam široku suknju.“

Do pre neku godinu bih se zbunila i pomislila da je posredi neki modni trend. Danas dobro razumem zašto: Na pantalonama se lakše uoče mokri tragovi, a i ulošci se lakše primete.

„Tako mi je lakše… ako se desi da pobegne malo mokraće. Ili ako ne krenem na vreme u toalet. Ili ako se nakašljem.“

Učestalo mokrenje, peckanje, vaginalna suvoća, bol tokom odnosa, nevoljno oticanje urina, noćno mokrenje — česte su teme razgovora kada se jednom probije početna nelagoda.

Mnoge žene veruju da to nema veze sa menopauzom. Neke misle da je to jednostavno „normalno starenje“, posledica porođaja ili napornog rada.

Danas medicina ove tegobe prepoznaje kao promene povezane sa padom estrogena i drugih polnih steroida koje nastaju u urogenitalnom sistemu žene tokom perimenopauze i menopauze.

Deo tih simptoma objedinjeni su pod nazivom genitourinarni sindrom menopauze (GSM), dok su drugi sa njim povezani i često se javljaju u istom životnom periodu, iako mogu imati i dodatne uzroke.

Zdravlje urogenitalnog sistema u (peri)menopauzi

U praksi se pomenute tegobe retko javljaju izolovano. Mnogo češće žene imaju kombinaciju simptoma koji se odražavaju i na kvalitet života i na učešće u socijalnim aktivnostima.

Kod nekih je dominantna vaginalna suvoća i bol tokom odnosa (dispareunija). Druge primećuju učestalo mokrenje, sa ili bez peckanja i bola, ili iznenadnu potrebu da hitno odu u toalet. Kod nekih se javlja nevoljno oticanje urina pri naporu, kašljanju ili smehu (stres urinarna inkontinencija), dok se druge žale na noćno mokrenje (nokturiju) koje remeti san. Nije retkost ni da se seksualna aktivnost smanji – ne zato što želja nestaje, već zato što odnos postaje neprijatan ili bolan.

Tokom perimenopauze i menopauze u tkivima urogenitalnog sistema dešavaju se brojne promene. Sluzokoža vagine postaje tanja i osetljivija, smanjuje se prirodna vlažnost i menja pH sredine. Tkiva gube deo svoje elastičnosti, strukture karličnog dna koje podupiru bešiku i mokraćnu cev (uretru) vremenom slabe, kao i mišići koji kontrolišu zadržavanje urina.

Zbog toga se simptomi često prepliću: vaginalna suvoća može dovesti do bola tokom odnosa, promene u mokraćnim putevima do urgencije ili učestalog mokrenja, a slabija potpora karličnog dna do stres inkontinencije.

Upravo zato je korisno na ove tegobe gledati kao na pitanje urogenitalnog zdravlja žene u srednjem životnom dobu, a ne kao na izolovane probleme koji se javljaju „svaki za sebe“.

Šta se krije ispod simptoma

Estrogeni imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja tkiva urogenitalnog sistema. Kada njihov nivo počne da opada, dolazi do niza promena:

• smanjuje se produkcija kolagena;
• tkiva postaju tanja i manje elastična;
• smanjuje se prokrvljenost;
• menja se vaginalni pH i mikrobiota (bakterijska flora);
• smanjuje se prirodna sekrecija;
• slabi potpora karličnog dna.

Ove promene nastaju postepeno i često se razvijaju tokom nekoliko godina. Zato mnoge žene, u početku, ni ne povezuju simptome sa hormonskim promenama.

Koliko su ove tegobe česte

Iskustva žena u ovom periodu života veoma su različita. Ima žena koje kroz perimenopauzu i menopauzu prolaze bez značajnijih tegoba i gotovo da ne primete promene u urogenitalnom zdravlju. Ali postoji i veliki broj žena kod kojih se simptomi postepeno razvijaju i počinju da utiču na svakodnevni život.

Prema podacima iz međunarodnih stručnih udruženja, koja se bave zdravljem žena u menopauzi, različiti oblici genitourinarnih tegoba javljaju se kod otprilike 45–50% žena u postmenopauzi.

Drugim rečima, to nije ni retka ni izmišljena pojava.

Kada o ovim temama pišem na društvenim mrežama, ponekad se jave i komentari u kojima žene kažu da je sve to preterivanje ili da odbijanje seksualnih odnosa nema veze sa promenama u telu, već isključivo sa izborom partnera. I naravno da i takva iskustva postoje – ljudski odnosi su uvek složeni i ne mogu se svesti samo na biologiju.

Ali u ordinaciji vrlo često vidim i drugu stranu priče: žene kojima vaginalna suvoća, bol tokom odnosa, učestalo mokrenje ili strah od curenja urina postepeno menjaju svakodnevni život. Neke počinju da izbegavaju duža putovanja, društvene događaje ili fizičku aktivnost. Kod nekih se dramatično menja seksualni život – odnos postaje neprijatan ili bolan, a to može ozbiljno opteretiti i partnerski odnos.

Zato je važno razumeti da su ove tegobe deo stvarnih fizioloških promena koje se dešavaju u telu žene tokom srednjeg životnog doba – i da se o njima može i treba razgovarati.

Šta može da pomogne

Kada se pojave tegobe vezane za urogenitalni sistem, važno je znati da postoji čitav spektar mogućnosti koje mogu ublažiti simptome i poboljšati kvalitet života. Pristup zavisi od vrste tegoba, njihovog intenziteta, zdravstvenog stanja žene i ličnih preferencija.

U mnogim slučajevima prvi korak su konzervativne mere. One uključuju različite oblike vežbi za jačanje mišića karličnog dna, kao i vežbe disanja i korekciju posture, koje mogu značajno pomoći kod simptoma poput stres inkontinencije ili osećaja slabosti u karličnoj regiji. Danas postoje i fizioterapeuti specijalizovani za rehabilitaciju karličnog dna, čija stručna procena i vođeni program vežbi mogu biti od velike koristi. U okviru fizikalne medicine koriste se i različite terapijske metode i aparati koji deluju na jačanje mišića karličnog dna i poboljšanje neuromišićne kontrole, što kod nekih žena može dati veoma dobre rezultate.

Kod vaginalne suvoće i nelagodnosti tokom odnosa često pomažu vaginalni hidratantni preparati i lubrikanti, koji mogu poboljšati vlažnost i smanjiti trenje tokom odnosa. Kod nekih žena lekar može preporučiti i medicinske terapije koje deluju na vaginalno tkivo i pomažu njegovoj regeneraciji.

Veliki broj žena će rešenje ovih problema pronači u primeni hormonske terapije, naročito kada su tegobe direktno povezane sa padom estrogena. Najčešće se koriste lokalni estrogenski preparati u obliku vaginalnih krema, tableta ili prstenova, koji deluju prvenstveno na tkiva vagine i mokraćne cevi, poboljšavaju njihovu elastičnost, prokrvljenost i vlažnost. Kod određenih žena, u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja i drugih simptoma menopauze, lekar može razmotriti i sistemske oblike hormonske terapije. O izboru terapije uvek se odlučuje individualno, nakon pregleda i razgovora sa lekarom.

U situacijama kada su tegobe izraženije – na primer kod značajne stres inkontinencije – postoje i minimalno invazivne hirurške procedure koje mogu pružiti dugotrajnije rešenje. Važno je da se o tome razgovara sa ginekologom ili uro-ginekologom, jer svaka žena ima različite potrebe i indikacije za terapiju.

Danas postoje i različita nepenetrativna pomagala i uređaji koji mogu doprineti boljoj prokrvljenosti urogenitalne regije i stimulaciji prirodne sekrecije. Neki od njih koriste blagu vibraciju ili mehaničku stimulaciju spoljašnjih genitalija i karlične regije, sa ciljem da poboljšaju cirkulaciju i osetljivost tkiva. Kod nekih žena to može pomoći u smanjenju suvoće i povećanju osećaja prijatnosti tokom odnosa.

Bez tabua…

Iako govorimo o srednjim godinama, često su i dalje prisutni tabui i nedostatak seksualne inteligencije (SIQ) i seksualne asertivnosti. Seksualna inteligencija podrazumeva znanje o sopstvenoj i partnerovoj seksualnosti, kao i razumevanje različitih načina zadovoljenja potreba. Seksualna asertivnost je otvorena verbalna i emotivna razmena o intimnim temama. Zbog straha od etiketiranja, osude ili nerazumevanja partneri često nikada ne razviju ovaj nivo otvorenosti u odnosu. Zato, urogenitalno zdravlje nije samo medicinsko pitanje. Ono je u velikoj meri povezano i sa seksualnim i partnerskim životom. Kada u vezi postoji bliskost, razumevanje i spremnost na prilagođavanje, seksualni život može se nastaviti na načine koji su prijatni za oba partnera.

Važno je naglasiti da nijedno rešenje nije univerzalno. Ono što jednoj ženi odgovara, drugoj možda neće. Upravo zato je razgovor sa lekarom, psihoterapeutom ili koučem za perimenopauzu prvi korak u proceni uzroka tegoba i izboru optimalnog pristupa ili upućivanja odgovarajućem stručnjaku.

Istovremeno, jednako je važno da žena zna da ove promene nisu razlog za povlačenje iz života, intimnosti ili odnosa sa partnerom. Uz adekvatne informacije, podršku i otvorenu komunikaciju, mnoge žene uspevaju da pronađu načine da očuvaju kvalitet života i bliskost u odnosima.

Na kraju

O ovim temama se još uvek nedovoljno govori. A zapravo su deo realnih promena kroz koje prolazi veliki broj žena u perimenopauzi i menopauzi.

Ako prepoznajete neke od simptoma o kojima je ovde bilo reči, važno je da znate da postoje načini da se tegobe ublaže i da se kvalitet života značajno poboljša.

U okviru svog rada sa ženama u perimenopauzi i srednjem životnom dobu organizujem individualne konsultacije i preglede, kao i mentorske programe, radionice posvećene seksualnoj inteligenciji i partnerskoj asertivnosti, gde otvoreno govorimo o temama koje su često prekrivene nelagodom ili ćutanjem.
Važno je naglasiti da tekstovi poput ovog imaju informativni karakter i ne mogu zameniti pregled i savet lekara. Ukoliko imate tegobe koje utiču na vaše zdravlje ili svakodnevni život, prvi korak je razgovor sa lekarom ili drugim kvalifikovanim stručnjakom.

Autor teksta: dr Maja Rueger, majarueger.com