Menopauza je deo normalnog životnog ciklusa i nastaje kao posledica smanjene funkcije jajnika, odnosno smanjene produkcije hormona estrogena i progesterona. Većina žena u menopauzu ulazi oko 50. godine života, ali promene počinju da se dešavaju desetak (pa i više) godina ranije. Taj „uvodni” period naziva se perimenopauza.

Menopauza označava prelomni trenutak kada prođe godinu dana od poslednje menstruacije – time zvanično završava perimenopauza i počinje postmenopauza, koja traje do kraja života. Termin rana menopauza označava gubitak ciklusa, odnosno kada se poslednja menstruacija javi pre 40. godine života.

Zašto dolazi do rane menopauze?

Uzroci ranijeg ulaska žene u period menopauze su monogobrojni. To mogu biti pre svega genetska predispozicija, hronični stres, trauma – kako fizičke, tako i psihološke prirode, neadekvatna ishrana, pušenje. Današnji trend „modernog” načina života u kojem su žene izložene stresu, lošoj ishrani baziranoj na „brzoj” hrani, konzumaciji cigareta i alkohola verovatni su neki od razloga zašto sve veći broj žena prevremeno ulazi u menopauzu.

Obično nekoliko godina pre nastupanja menopauze, žene ulaze u period perimenopauze, koji se karakteriše neredovnim menstruacijama, skraćenim i manje obilnim ciklusima, napadima vrućine-valunzima, čestim promenama raspoloženja, razdražljivošću, osećajem umora, malaksalosti, nesanice. Napadi vrućine su nepredvidljivi, traju desetak minuta i završavaju se znojenjem i privremenim padom telesne temperature. Pored navedenih tegoba, prvi simptom menopauze može biti i problem sa mokrenjem – učestalo mokrenje i urgentni nagoni na mokrenje.

Uloga polnih hormona na zdravlje

Polni hormoni imaju važnu ulogu u odražvanju kako dobrog reproduktivnog zdravlja tako i opšteg zdravstvenog stanja. FSH i LH su hormoni koje luči hipofiza, a deluju na jajnike i stimulišu ih da produkuju estrogen, progesteron i jajne ćelije – što je osnovni preduslov za oplodnju. Smatra se da FSH ima uticaj na centralni nervni sistem, smanjuje nivo stresa, tako da se žena oseća smirenije.

Kada govorimo o reproduktivnom zdravlju, estrogen ima ulogu u regeneraciji sluzokože materice nakon menstruacije i doprinosi elastičnosti grlića materice, što utiče na lakši prolazak spermatozoida. Međutim, estrogen ima pozitivan uticaj i na druge organe u ljudskom organizmu – štiti srce i krvne sudove čime smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, pozitivno deluje na nivo masti u krvi, podstiče izgradnju koštane mase, pospešuje elastičnost i obnavljanje kože, poboljšava kavlitet kose i noktiju.

Dokazano je da estrogen ima protektivno dejstvo na srce i krvne sudove, povećava nivo dobrog odnosno zaštitnog HDL holesterola u krvi i na takav način smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. U prilog ovome govori činjenica da žene do menopauze ređe oboljevaju od bolesti srca i krvnih sudova (ateroskleroze, infarkta miokarda, cerebrovaskularnog insulta) u odnosu na muškarce iste životne dobi, a ulaskom u menopauzu rizik za navedene bolesti kod oba polase izjednačava se.

Prednosti i nedostaci hormonske terapije

Hormonska suspstituciona terpija može da bude u vidu monoterapije – primena samo estrogena ili kombinovana – primena estrogena i progesterone. Estrogenski preparati mogu se davati samo ženama koje nemaju matericu, dok je kod ostalih indikovana kombinovana terapija. Gestagenske (progesteronske) preparate potrebno je davati zbog zaštite sluznice materice. Pozitivni efekti supstitucione hormonske terapije jesu kontrola i smanjene intenziteta tegoba – valunga, intezivnih promena raspoloženja, umora i malaksalosti. Pored toga, ovaj vid terapije ima protetktivno dejstvo u vidu povećanja gustine kostiju i prevencije osteoporoze, zaštita krvnih sudova i prevencija ateroskleroze.

Najčešća zamerka homronskoj terapiji odnosi se na rizik od razvoja karcinoma dojke. Ipak savremena istraživanja i stavovi ukazuju da primena ovog vida terapije blago povećava rizik od nastanka karcinoma dojke tek posle pete godine kontinuirane primene.

Kao neželjena dejstva hormonske susptitucione terapije navodi se i relativno povećanje rizika za razvoj venske tromboze. Zapravo hormonsku terpiju treba davati zbog kontrole tegoba i prevencije degenerativnih bolesti, naručito kod žena kod kojih je menopauza nastupila pre 40. godine života.

Biljni hormoni

Fitoestrogeni su supstance koje se nalaze u biljkama a imaju vrlo sličnu strukturu ženskim polnim hormonima – estrogenima, delovanje slično prirodnom estrogenu ali imaju i anitoksidativna svojstva. U menopauzi kad žena ima manje sopstvenih estrogena, fitoestrogeni se vežu na slobodne receptore delujući kao estrogeni.

Međutim njihov efekat je mnogo manji u poređenju sa prirodnim estrogenima. Nalaze se u mnogim biljkama: soji, grašku, raži, brokoliju, bobičastom voću, semenu lana, bundeve i susama. Ovi biljni hormone imaju i druga pozitivna dejstva, poboljšava zdravlje kostiju, aktivnost imunog sistema, moždanu aktivnost. Naša sagovornica podseća da se hranom, odnosno unošenjem fitoestrogena u ovom dobu ne može u potpunosti nadoknaditi nedostatak estrogena.

Prevencija dolaska menopauze

Promene u sklopu menopauze su neizbežne i javljaju se kod svake žene, kod nekih pre a kod nekih kasnije. Shodno tome apsolutna prevencija ranog dolaska menopauze ne postoji. Akcenat treba da bude na zdravom načinu života sa što je moguće manje stresa, zdravoj i izbalansiranoj ishrani baziranoj na namirnicama od celog zrna, većim količinama svežeg voća i povrća, nemasnom mesu, mlečnim proizvodima, a hrana bi trebalo da bude barena ili grilovana, izbegavati pušenje i alkohol i biti faizički aktivan. Takođe treba obavljati redovne ginekološke preglede.

Tekst: Maja Pavlica