Dijabetesna neuropatija je ozbiljna komplikacija koja pogađa obolele od šećerne bolesti, a često ostaje nezapažena dok ne izazove ozbiljnije zdravstvene probleme. Ovaj oblik neuropatije nastaje usled oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju nerve, što dovodi do smanjenog protoka krvi i oštećenja nervnih vlakana. Dijabetesna neuropatija zahvata mnoge delove tela, a najčešće pogađa stopala i šake, izazivajući bolove, trnjenje i promene na koži.

Šta je dijabetesna neuropatija?

Dijabetesna neuropatija je oblik oštećenja nervnog sistema koji se razvija kao rezultat neadekvatne kontrole šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom. Ova bolest najčešće nastaje zbog oštećenja malih krvnih sudova (mikroangiopatija) koji snabdevaju nervne završetke, uzrokujući upalu i smanjenje normalne funkcije nerava. Statistika pokazuje da čak polovinu obolelih od šećerne bolesti razvija simptome neuropatije nakon 10 godina, bez obzira na to koliko je dijabetes dobro kontrolisan.

Najčešći oblici dijabetesne neuropatije

Najčešći oblik dijabetesne neuropatije je dijabetesna polineuropatija, koja se odlikuje bolom u nogama, trnjenjem, peckanjem i žarenjem. Simptomi se obično javljaju u stopalima, a kako bolest napreduje, mogu zahvatiti i šake. Ovaj bol je često izraženiji noću, kada čak i pokrivač može izazvati dodatnu nelagodnost. Osim bola, mogu se pojaviti i promene na koži stopala, poput crvenila, tanke kože i gubitka dlaka.

Drugi oblik, neuropatija kratkih vlakana, izaziva bolove u leđima koji se šire u nogu, što se često meša sa simptomima išijasa, što može otežati pravilnu dijagnozu. Kod autonomne neuropatije, oštećenje nerava koji kontrolišu unutrašnje organe može dovesti do problema sa krvnim pritiskom, vrtoglavicama i nesvesnostima prilikom ustajanja.

Prevencija i lečenje dijabetesne neuropatije

Lečenje dijabetesne neuropatije obuhvata kontrolu bola pomoću lekova i, što je najvažnije, prevenciju komplikacija poput dijabetičkog stopala, koje je jedna od najozbiljnijih posledica ovog stanja. Redovni pregledi stopala, kontrola šećera u krvi i upotreba odgovarajuće obuće mogu značajno smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih oštećenja.

Osobe sa dijabetesom treba da redovno kontrolišu nivo šećera u krvi, a obavezno je da posete lekara kada primete prve simptome neuropatije. Dijagnostikovanje u ranim fazama može značajno pomoći u ublažavanju simptoma i prevenciji daljih komplikacija.

Kada posetiti neurologa?

U slučaju da primetite bolove, trnjenje, peckanje ili promene na koži, važno je da se obratite lekaru. Neurolog može pomoći da postavite tačnu dijagnozu i razvijete plan lečenja koji će obuhvatiti kontrolu bola i prevenciju daljih oštećenja.